Zdrava probava

Zdrava probava

Hranu i piće koje konzumiramo tokom dana naš organizam nije u mogućnosti odmah da iskoristi. Da bismo dobili potrebne hranljive materije, sve što pojedemo i popijemo mora da se razgradi u digestivnom sistemu. Taj izuzetno efikasan sistem sastoji se od velikog broja organskih sistema sa specifičnim ulogama u varenju.

Varenje je proces kojim se hrana i tečnost razgrađuju na manje delove – nutrijente koje će telo iskoristiti kao izvor neophodnih mikronutrijenata i energije. Zanimljiva je činjenica da creva čoveka tokom 75-godišnjeg života prerade gotovo 30 tona hrane i 50 000 litara tečnosti.

Važan deo probave je i sakupljanje i eliminacija otpadnih materija. Nesvareni sastojci hrane, stare ćelije iz digestivnog sistema i manje količine vode izlučuju se iz tela kao stolica.

Iz tih razloga je održavanje digestivnog trakta zdravim naročito važno za očuvanje zdravlja celog organizma. U isto vreme, zdrav digestivni trakt značajno smanjuje verovatnoću pojave probavnih smetnji poput nadutosti, dijareje ili zatvora i olakšava redovno uklanjanje otpadnih materija iz tela.

U sistemu za varenje nalazi se veliki broj dobrih bakterija, ali i potencijalno loših bakterija. Ove bakterije čine crevnu mikrofloru. Uravnotežena crevna mikroflora pomaže zdravo varenje.

Zašto nam je potrebna zdrava crevna mikroflora?
Crevna mikroflora sastoji se od milijardi mikroorganizama koji žive u sistemu za varenje čoveka i ima metaboličku aktivnost gotovo jednaku pojedinim organima. Iz tog razloga, crevnu mikrofloru moderna nauka počinje da smatra „organom unutar organa“.

Sastav crevne mikroflore mnogim korisnim funkcijama utiče na zdravlje. Bakterije učestvuju u razgradnji nesvarenih materija, aktivne su u sintezi nekih jedinjenja, važne su za sazrevanje crevne sluznice kao i za razvoj imunog sistema jer su njegovo glavno sedište upravo creva. Manje je poznata, ali izuzetno zanimljiva činjenica da se više od 70% svih imunih ćelija nalazi u digestivnom traktu, što znači da se u crevima nalazi više imunih ćelija nego u bilo kojem drugom delu tela. Zato možemo reći da je probavni sistem zapravo prva linija odbrane našeg organizma od spoljnjih izazova.

Stres, određene bolesti, životno doba, antibiotici i/ili pojedini lekovi, loša ishrana i manjak tečnosti kao i negativni spoljašnji faktori mogu poremetiti taj dobro organizovani sistem. Neravnoteža mikroflore može dovesti do smanjenja broja korisnih bakterija u crevima, što za posledicu može imati pojavu probavnih smetnji.

Probavne smetnje poput zatvora u mnogim slučajevima su povezane upravo sa narušenom ravnotežom crevne mikroflore. Bez redovnog pražnjenja creva stolica ostaje predugo u crevima što neizbežno dovodi do promena bakterijske flore i neravnoteže između „dobrih“ i „loših“ bakterija.

Šta je zatvor?

Zdrav sistem za varenje je od izuzetnog značaja za celokupno zdravlje i kvalitet života.

Redovna probava razlikuje se od čoveka do čoveka. U zavisnosti od ishrane, uzrasta i dnevnih aktivnosti, pražnjenje creva od 2-3 puta dnevno do 2-3 puta nedeljno smatra se normalnim.

Izostanak spontanog pražnjenja creva kao i tvrda stolica uz otežano pražnjenje problemi su od kojih povremeno pati čak 30% stanovništva. Svaka peta odrasla osoba, od čega su dve trećine žene, povremeno se suočava sa zatvorom.

Uzroci pojave zatvora su mnogobrojni; vrlo često nastaje zbog smanjenog unosa tečnosti, nedovoljno vlakana u ishrani, smanjene telesne aktivnosti, ignorisanja potrebe za pražnjenjem creva, a česta putovanja, stres kao i upotreba nekih lekova takođe mogu pospešiti njegovu pojavu.

Simptomi se razlikuju od osobe do osobe ali najčešći znakovi su:

• pražnjenje creva ređe od 3 puta nedeljno
• tvrda stolica
• otežano pražnjenje creva
• naprezanje
• nadutost
• abdominalni bol

Uzroci pojave zatvora

• nekvalitetna ishrana, siromašna vlaknima
  Najčešći uzrok zatvora povezan sa stilom života je nekvalitetna ishrana. Jesti polako, temeljno žvakati hranu i ne preskakati obroke važne su preporuke kojih se potrebno pridržavati jer imaju značajan efekat na redovnu probavu.
  Osim kako jedemo, važno je i šta jedemo. Konzumacija veće količine mesa, mlečnih proizvoda, jaja, kao i rafinisanog šećera i skroba, a smanjeni unos dijetetskih vlakana često dovodi do zatvora.
• nedovoljan unos tečnosti
  Dovoljan unos tečnosti vrlo je važan jer se tako crevima obezbeđuje dovoljno vode i povećava obim stolice, čime se olakšava peristaltika i stolica lakše prolazi. Ipak treba biti oprezan pri izboru. Pića koja sadrže kofein poput kafe i energetskih napitaka kao i alkohol mogu pogoršati simptome zatvora uzrokujući dehidrataciju.
• nedostatak fizičkih aktivnosti
  Iako razlog tome još uvek nije do kraja razjašnjen, manjak fizičke aktivnoti lako može dovesti do pojave zatvora, naročito kod starijih osoba.
• ignorisanje potrebe za pražnjenjem creva
  Neki ljudi odlažu pražnjenje creva zbog manjka vremena ili im je neprijatno da koriste toalet izvan svog doma. Odgađanje potrebe može biti i posledica emotivnog stresa, a kod dece je često posledica stresnog odvikavanja od pelena ili prethodnih bolnih pražnjenja creva. Ignorisanje potrebe za pražnjenjem creva s vremenom može dovesti do toga da osoba ne oseća potrebu za odlaskom u toalet, što u većini slučajeva za posledicu ima zatvor.
• lekovi
  Zatvor može nastati kao nuspojava uzimanja pojedinih lekova. Vrlo je važno pročitati uputstvo koje se nalazi unutar kutije sa lekom kako bi se videlo koja su moguća neželjena dejstva i da li je zatvor jedna od njih.
• specifična zdravstvena stanja
  Određena zdravstvena stanja mogu dovesti do pojave zatvora, naročito ona koja uzrokuju smanjenje pokretljivosti creva.

Šta činiti?

S obzirom da određene loše životne navike u velikom broju slučajeva dovode do problema sa probavom, važno je prvo njih promeniti. Postoje tri osnovne preporuke kojih bi se trebalo pridržavati u svakodnevnom životu:

• uravnotežena ishrana bogata vlaknima
  Jedna od prvih promena u ishrani koju treba uvesti je konzumiranje više hrane bogate vlaknima. Vlakna prolaze kroz digestivni trakt nesvarena i sa sobom „vuku“ štetne materije. Uz to, za sebe vežu veću količinu vode pa tako povećavaju obim creva i olakšavaju pražnjenje.
  Svetska zdravstvena organizacija preporučuje najmanje 20 g vlakana na dan, dok bi osobe sa smetnjama u varenju trebalo da povećaju unos na bar 30-40 g dnevno. Izvor vlakana su voće, povrće, žitarice i semenke.
• dovoljan unos tečnosti
  Stručnjaci savetuju unos najmanje dve litre tečnosti svaki dan, a najbolji izbor će biti obična i mineralna voda. Pića sa visokim sadržajem šećera, ona koja sadrže kofein poput kafe i energetskih napitaka, kao i alkohol, ne obezbeđuju organizmu potrebne hranljive materije i preporučuje se njihovo izbegavanje.
• redovna fizička aktivnost
  Redovno vežbanje održava telo u kondiciji a samim tim i normalan rad creva. Ukoliko ne postoji lekarsko ograničenje, preporučuje se svakodnevna šetnja ili umereno vežbanje u trajanju od najmanje 30 minuta.